ЗАУПОКОЈЕНА ЗА МИРОСЛАВА ДУШАНИЋА



Да ли и тамо миришу душе ко дуње
Дуње цариградске, новојерусалимске
По које си отишао
Као овде у времену
Које се лагано чаури
У припреми да постане вечност

Дуго си се опирао преласку, путовању
Јер беше превага воље над телом
И превага песме твоје на западним странама
И туга велија за завичајем
Појезном из које у Поезију пребегао си

Да ли су престали болови
Они у телу и они у души
Можеш ли сада да певаш полетно
Или се на то још увек чека
Као одлука већа над одбраном

Подај Господе,
Мирославу од Појезне
Разрешење бола и отпуст чежње


И да му се добро засија
А оно светлу ино да се прецрта
Као неодговарајућа реч
У рукопису живота

Амин

Коментари