ПОЖАР У АТЕЉЕУ МИЛАНА ЂОКИЋА

Не чујеш како се ломи
Трска хитрог брзописца
Иван В. Лалић  (Iкан. I песма)

Тај пуцањ
Може да буде знак
Да ломи се нагорела греда
И пада кров атељеа
Затрпава спаљене рукописе
Почађала су уља на платну

Али не мора толико
Просто се један рачунар
Нашао на путу ватре
И претворио у масу
Нераздвојиву од грудве
Црног снега

Или је жар кренуо
Преко микро скрипторијума
Сабијеног на полицама
Изнад летопишчеве постеље

Так пуцањ нечујни
Који се ни у цак није преметнуо
Можда је суд преко руке
Или прстију у огњу
Који дозивају упомоћ
Витким словима пурпура

Тај пуцањ нечујни
Чији се ехо далеко чује

Коментари