среда, 21. јун 2017.

ЕПСКИ ТРИПТИХ О ЈЕЗИКУ

Александру Милановићу

1.

У једанаестом веку
Први се препороди глас
Из грла уморних
Ратника
Који вековима пре
Бејаху земљоделци
Али заборавише
Да говоре
О стварима мирним
И сталним путовањима
И опсадама
И овладавањем
Просторима
Из руже ветрова
Преселише се
У ружу народа


2.

Али чим су застали
Потребан беше
Језик
Да сете се
Дешавања бившег
И настаде језик
Баш мало пре
Него што је требало
Да се роди храстово
Чедо, првосвештеник
Да новорођени језик
Крсти

3.

Сада док смо
Хиљадугодишње млади
Гледају стари језици
На нас
Гледају нас из запећка
Којима су их миленијуми
Научили
Као на малу непослушну децу
И осмехују се
Док преду вуну
Или непомично седе
Сједињавајући се
Са изгубљним сопством
Не допуштајући
Себи нове грешке
Као што су
Цивилизација
Покоравање света
Независност
Или слобода
Непромишљена

Нема коментара:

Постави коментар