БЛОКАДА

Дође ми некада

Да молим се

Цео дан

Али не речима

Него стањем

Јер речи су

Каткада грубе

Или ништа не значе

Суштине остају

Негде другде

Емоција дрхти

Мимо мене

И хладно је около

И хладно је у срцу

Тако сам тврд

Пањ нагруб

Тврд

Ко пусти реч магарац

Са собом играм се

Дође ми

Да се молим

Али речи 

Испразниле се

На висинама као

Облаци

Има ли лирике

У мени

Преко потребне

За молитву

Искрену, сузну

Дође ми некад

И ћутим присуство

Док пева неко

Дубоко у мени