 |
| Икона Марије Магдалене |
БАШТА IV
Августовски смирај богат је плодовима
Које у обданици намами топлота да узре
На стабљикама и у рукама моје жене
Јављају се црвени образи парадајза
Док светло још увек лута светом
Иако је сунце по прорачунима већ зашло
Пале се фењери на улицама некадашњим пољима
А дан је био у знаку жене пореклом из Магдале
Која је унижавајући себе изручила
Товаре промашаја пред ноге Бога
Кога су неки звали учитељем и Сином
А неки безакоником мада су треперили
Осећањем да мења се свет и зри
Као што кора плода руди, а под њом ново бива
У канону у коме пребива башта
Пребива и васцели свет и мирови
Јер није успостављен да не даје плод
Нема благослове за шкртост и инат
А има послушање узврћања љубави
Јер у призиву хранитеља страна је завист
Будући установљен руком градинара
Који образ и подобије је Зачетка и Краја
Коментари
Постави коментар