ПОМЕН ТОБЏИЈАМА У ПРОГОРЕЛИЦИ



 О. Љубинку Корићанцу

Ваздух преко далеких мора дошао
Из дивљих и пустарних крајева Африке
Претвара све у звук врелине
Тражећи освештање и благорастворење
У земљи заборављених отаца

На узвишици пободен дрвени крст
Висок као натпис на њему
Преко слова „Србска Голгота“
Пале капи које у бисерје претвара сунце
Провлачећи се кроз честе крошње церова

Беле заставе и пурпурни барјак са ликом
Претече Јована вијоре на месту
Где некада био је дуд чије плодове
Нису јела деца, ни животиње
Ни путници намерници, ратари

Јер корење му беше у костима
А крошња намењена за хлад
Сен са сенима да се поравна
У ишчекивању трена сведочанства
Кога смо и сами актери у покајању

Прво је требало извући вољу
Као некада топове на вис судбине
И то свако своју бољку и страх
Под баражном ватром некрштене врелине
У шаховском напредовању пијуна

У партији у којој сви постају краљеви
И у којој нема поражених
Јер сви који су закорачили стигли су
Да буду покропљени водом из Витезде
И испојаном суштином лозе окрепљени

Док се место починка војинства
Све више златило у воћњаку су зреле
Једна по једна белошљива преображавајући
Киселу стварност у тренутак сладости
Који остаје у устима као потврда вечности

И опроста задобијеног

Коментари