Цареви, братство, Руми
Један Персијанац у мени је
Одмах видео свог брата
Ако причамо о слави
Ту био је Дарије Велики
Који поштовао је сваку веру
И сваки храм богато даривао
А свештенике њине питао
О судбини, Богу и киши
Одавде се на далеку страну
Упутио Александар Велики
Који у сваком народу по град
Имењак градио је и библиотеке
Подизао и језике питао
О судбини, Богу и ветру
Ако причамо већ о Великима
Константин за кога сумњају
И да је Србин подиже град
Као мост светова да имају
Где да се склоне и храмови
И свештеници, војници и песници
Такав песник беше и Руми
Који обиђе све богомоље
И све књиге упи у себе
А Бога нађе тек у свом срцу
Сакривеног као семе које чека
Светло молитве и влагу покајања
Такво је семе у срцу Персијанца
Препознало семе у моме срцу
Која се на први поглед збратимише
Без обзира што су нам језици
Помешани, а боја коже у валерима
Који се излише из кода Адамовог
Коментари
Постави коментар